О производу
Хељда почиње да се узгаја пре више од 5 хиљада година. Многи извори тврде да је родна земља ове житарице северна Индија и Непал, где добија назив „црни пиринач“, док је данас је у многим европским земљама, због сличности њеног семена са буковим орашастим плодовима, називају – „букова пшеница“. Источни Словени почињу да је називају ,,гречка”, јер код њих доспева из Византије у VII веку, где су је углавном у манастирима обрађивали грчки монаси.
Предности хељде
Оно што хељду издваја у односу на друге житарице је, пре свега, висок садржај гвожђа – микроелемента који је потребан нашем организму за везивање и пренос кисеоника. Друга њена значајна карактеристика јесте потпуно одсуство глутена, који утиче на успоравање метаболичких процеса. Поред гвожђа, ова житарица садржи и микроелементе као што су: фосфор, магнезијум, цинк, манган, бакар, селен, калцијум, калијум, као и силицијум, хлор, натријум и многе друге. Хељда је богата витаминима B групе (B1, B2, B3, B6 и B9), који нормализују рад кардио-васкуларног и централног нервног система. У њој се садржи и витамин Е, који има антиоксидантно дејство и штити ћелије од утицаја слободних радикала, као и А витамин, који снижава ризик од појаве очних болести, утиче на јачање костију и регенерацију ткива.
Препоручује се
Због високог садржаја гвожђа употреба хељде се, пре свега, препоручује особама које пате од анемије. Са друге стране, због одсуства глутена, могу је користити особе које болују од целијачне болести (интолеранција на глутен), а у том смислу је погодна и за особе које пате од астме или псоријазе. Рутин, који се такође може наћи у хељди, утиче на јачање зидова крвних судова, апсорпцију витамина C, као и на снижавање киселости у желуцу, па је због тога битан за особе које имају повишен крвни притисак или пате од гастритиса. Хељда има средњи гликемијски индекс (60-50), што представља значајан фактор у исхрани особа које болују од дијабетеса.
О производу
Почетком 21. века људи су поново почели да обраћају пажњу на полбу – једну од првих обрађиваних житарица у историји човечанства – која се као пољопривредна култура узгаја већ преко 10 хиљада година. Ова благотворна житарица скоро је у потпуности замењена другим, продуктивнијим врстама пшенице и лакшим за обраду. Ипак, у погледу здравствених бенефиција, полба далеко надмашује све модерне сорте пшенице.
Предности полбе
Главна предност полбе над пшеницом и другим житарицама је висок садржај протеина и присуство 18 аминокиселина. То значи да полба може скоро у потпуности заменити намирнице животињског порекла. Друга значајна предност ове житарице огледа се у високом садржају влакана у њој, што погодује брзом и трајном осећају ситости и доприноси бољој апсорпцији хранљивих нутријената и јачању имуног система. У полби постоје витамини B групе (B1, B2, B3, B6, B12), витамин E и велики број микроелемената битних за људски организам, као што су: магнезијум, цинк, гвожђе, калцијум, фосфор, калијум, селен, бакар и манган. Занимљиво је, међутим, да је полба изненађујуће нискокалорична са свега 127 kcal на 100 g сировог производа, па се, према томе, полба може без страха користити при било каквом режиму исхране.
Препоручује се
Полба повећава снагу и еластичност крвних судова, побољшава рад срца, смањује ризик од дијабетеса и снижава ниво масних наслага и токсина. Због тога се јела од полбе препоручују, пре свега, особама са повишеним нивоом холестерола и шећера у крви. Такође, ова житарица стимулише раст мишића и јача коштано ткиво, па је изузетно погодна за децу, старије особе, труднице и дојиље, као и за особе које подносе теже физичке и менталне напоре.
О производу
Просо – данас донекле занемарена житарица – има древну историју и почиње да се узгаја 10 хиљада година п.н.е. у областима северне Кине. Каша од проса је од давнина била позната у северној Африци, Грчкој и у већем делу Азије. У средњем веку, пре популаризације кромпира и кукуруза, просо је био једна од најзаступљенијих житарица, поготово у земљама Источне Европе.
Предности проса
Просо се сматра житарицом са најмањим алергенским потенцијалом. По садржају беланчевина просо превазилази пиринач и јечам, а по проценту масти га превазилази само овас. Просо садржи есенцијалне аминокиселине, као што су: треонин, валин, лизин, леуцин, пролин и хистидин. У његов састав улазе и витамини: К1 (филохинон), који је значајан за процес коагулације, витамин А (бета-каротен), који има улогу у синтези видног пигмента – родопсина – па је на тај начин погодан за спречавање очних болести, као и витамини B групе (B1, B2, B3, B4, B5 и B9), који су битни за нормално функционисање организма услед њихове улоге у кључним реакцијама метаболизма. Просо је богат и великим бројем значајних микроелемената, као што су: калијум, калцијум, магнезијум, натријум, сумпор, фосфор, гвожђе, алуминијум, јод, кобалт, бакар, манган, молибден и многи други.
Препоручује се
Због високог садржаја витамина и минерала просо се препоручује дијабетичарима, особама склоним алергијским реакцијама, особама које пате од гастроентеритиса и панкреатитиса. Хранљиви елементи из проса утичу и на јачање имунитета и регулацију метаболизма, па се, према томе, ова житарица препоручује и у исхрани деце и трудница.
О производу
Пиринач је тропска биљка из породице житарица, која почиње да се узгаја на територији модерног Тајланда и Вијетнама пре око 4000 година. Ова култура се из Азије постепено шири и на друге континенте, прилагођавајући се локалним климатским условима и постепено заузимајући достојно место у националним кухињама народа широм света.
Предности руског кубањског пиринча
Данас постоји велики број пиринчаних врста које се користе, у зависности од својих карактеристика, за припрему различитих јела. Кубањски пиринач се разликује од многих других врста по томе што није глазиран. То му омогућава да боље упије укусе у процесу припреме јела. При правилном кувању, зрно кубањског пиринча остаје цело, али може и лепо да се распадне ако желимо да скувамо кашу. Пиринач је важан извор неколико витамина групе B: (тиамин) B1, (рибофлавин) B2, (холин) B4, (ниацин) B3, (пиридоксин) B6, (фолна киселина) B9, као и провитамина А (бета-каротен) и витамина К и Е, који јачају нервни систем и благотворно делују на кожу, косу и нокте. Пиринач садржи довољну количину елемената у траговима потребних нашем телу, као што су: калијум, фосфор, цинк, гвожђе, калцијум, јод и селен. У састав ове житарице улазе 12 есенцијалних и 8 неесенцијалних аминокиселина које су људском телу потребне за стварање нових ћелија и нормално функционисање организма.
Препоручује се
Важно је напоменути да пиринач, за разлику од великог броја житарица, не садржи глутен (биљни протеин који има велики алергенски потенцијал), што га чини погодним у исхрани особа које пате од целијакије или имају одређени ниво интолеранције на глутен. Ова житарица је богата и сложеним угљеним хидратима, што је чини хранљивом, али не исувише калоричном, па према томе, она представља одличну намирницу за дијеталну исхрану.
О производу
Кукуруз је једногодишња биљка из породице житарица, пореклом из Средње и Јужне Америке, која почиње да се узгаја пре више од 10 хиљада година. Крајем XV и почетком XVI века узгој ове културе почиње да се шири и по осталим континентима. Ова житарица обилује корисним супстанцама које помажу у борби против различизих обољења и пружају енергију за читав дан!
Предности кукуруза
Кукуруз ,,Славуј“ је природни нехибридни производ, који има висок садржај витамина, макро и микро-елемената, битних аминокиселина и хранљивих влакана, као што су: магнезијум, фосфор, гвожђе, цинк, калијум, калцијум и натријум, а такође витамини: B1, B2, B3, B6, A, E и C, који потпомажу нормално функционисање организма. Кукурузно уље помаже у борби против аrтеросклерозе. Редовна конзумација кукурузног уља у храни смањује ниво лошег холестерола и побољшава липидни профил липопротеина у плазми. Срце и крвни судови на тај начин трпе мање оптерећење, тако да се ризик од срчаног и можданог удара смањује.
Препоручује се
Уље из кукурузне каше засићује тело омега-3 масним киселинама. Постоје докази да кукуруз помаже у контроли нивоа крвног притиска, па је корисно јести га како особама које пате од хипертензије, тако и онима које имају снижен крвни притисак. Кукуруз се препоручује и у исхрани особа које пате од анемије, јер ова житарица садржи не само гвожђе потребно црвеним крвним ћелијама, већ и фолну киселину. Њихов редован унос представља одличну превенцију анемије. Поред тога, комбинација витамина А и β-каротена у кукурузу повећава апсорпцију гвожђа.
О производу
Ово је род једногодишњих зељастих биљака из породице махунарки. Европско и афричко Средоземље, као и територија централне Азије, сматрају се родним крајем већине његових врста. Археолози тврде да семе грашка човек користи од каменог доба. Oва махунарка се одликује чињеницом да садржи велику количину протеина и влакана, па због тога има благотворан утицај на метаболичке процесе и може бити добар извор протеина вегетаријанцима и спортистима.
Предности грашка
Грашак има висок садржај калијума и фосфора, који имају значајну улогу у регулисању процеса кардиоваскуларног и нервног система. Ова махунарка има висок садржај витамина B групе (B1, B2, B3, B6), као и витамине C, K, A и E. Поред тога, грашак је богат микроелементима као што су: натријум, калцијум, магнезијум, гвожђе, цинк и селен. Сви ови витамини и хранљиве материје често играју битну улогу у многим кључним процесима у телу и потпомажу нормално функционисање организма. Имајте на уму да, заједно са грашком, у организам улази и низ драгоцених киселина, као: глутамин - најважнији елемент за функционисање мозга, или пантотенска киселина, која је неопходна за регулацију метаболизма и обезбеђује синтезу холестерола, хемоглобина и хистамина, а значајна је и фолна киселина, која учествује у формирању црвених крвних зрнаца и доприноси нормализацији стварања крви.
Препоручује се
Употреба грашка има благотворан утицај на кардиоваскуларни систем човека, те се, пре свега, он препоричује особама које пате од хипертензије, јер висок садржај калијума, магнезијума и калцијума помаже у одржавању нормалног крвног притиска. Прехрамбена влакна помажу у нормализацији нивоа холестерола, па се у складу с тим смањује ризик од артеросклерозе. Уз то, антиоксиданти, заједно са витаминима А и Е, штите ћелије од уништења и на тај начин доприносе борби против кардиоваскуларних болести. Грашак се препоручује и особама које пате од дијабетеса, јер има низак гликемијски индекс и богат је влакнима, која смањују брзину апсорпције угљених хидрата, што доводи до постепеног, а не до брзог пораста нивоа шећера у крви.
О производу
Лан је једногодишња или двогодишња зељаста биљка са кратким вретенастим кореном. Порекло ове биљке није ни данас са тачношћу установљено, али се сматра да је родно место лана планински регион Индије и Кине. Данас се највише узгаја у умереној зони Европе, Азије и Северне Америке, као и у Северној Африци.
Предности златног лана
Златни лан, у већим количинама од осталих биљака, садржи триптофан и друге есенцијалне аминокиселине, чији недостатак може негативно да утиче на наше органе, пре свега на вид и стање коже. Златни лан је посебно култивисана биљка, која представља богат извор полинезасићених масних киселина (Омега3, Омега6), протеина, полисахарида, фитоестрогена, растворљивих и нерастворљивих дијеталних влакана, витамина (A, B, E и F), минерала (калцијум, магнезијум, манган, цинк, гвожђе, бакар, хром, фосфор, калијум и натријум).
Препоручује се
Спољни слој белог ланеног зрна садржи фитохормоне (структура која подсећа на женски хормон – естроген), па је идеалан производ за жене. Фитохормони подстичу нормалан раст и развој плода, процес лактације, а такође спречавају развој тумора дојке, побољшавају благостање жена у менопаузи, смањују манифестацију хормоналне неравнотеже. Недавно је откривено да семенке златног лана инхибирају оксидативне процесе у ћелијама, што доводи до споријег процеса старења.